25.10.2018.
ЕУ финансира формирање катастра рударског отпада у Србији

У Центру за културу Градац у Рашки одржана је прва јавна презентација пројекта „Катастар рударског отпада“, који се бави израдом базе података свих активних и напуштених локација рударског отпада у Републици Србији, како би се формирао инвентар локација рударског отпада у форми катастра. Пројекат вредан 2,1 милиона евра финансира Европска унија и суфинансира Република Србија.
Циљ пројекта је хармонизација закона Републике Србије са регулативом Европске уније у секторима рударства и заштите животне средине, конкретно кроз развој и побољшање система управљања рударским отпадом, што као крајњи циљ има утицај на квалитетније услове живота грађана. Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније Министарства финансија је уговорно тело, а крајњи корисник пројекта је Министарство рударства и енергетике.
Осам тимова инжењера и техничара рударске и геолошке струке обишло је до сада 250 локација широм земље и утврдило да се у Србији налази 105 локација са већим количинама рударског оптада, а да укупна количина рударског отпада износи око 24 милиона кубних метара. У договору пројектног тима и Министарства рударства и енергетике изабрана је 41 локација, које су предмет детаљног испитивања (узорковање земљишта, рударског отпада, подземних и површинских вода, хемијске анализе, процена стабилности).
Значај овог пројекта огледа се и у томе што ће катастар по први пут представити обједињене и систематизоване податке о свим локацијама рударског отпада, укључујући количине и карактер рударског отпада, као и категорију одлагалишта и потенцијалне хазарде. Ова база података пружиће Министарству рударства и енергетике квалитетну документацију о стању на терену, као и могућност да квалитетно и на одговарајући начин реагујемо у случају ремедијације, санације и рекултивације одлагалишта која су критична у погледу загађења животне средине и опасности по здравље људи, изјавила је др Драгана Јелисавац Едељан, шеф Одсека за рударство Министарства рударства и енергетике.
Изабране локације садрже укупно 80% идентификованог рударског отпада и налазе се у општинама Алексинац, Бољевац, Бор, Брус, Вождовац, Димитровград, Зајечар, Књажевац, Крагујевац, Крупањ, Кучево, Лозница, Љубовија, Мајданпек, Мали Зворник, Нова Варош, Пријепоље, Рашка, Сурдулица, Црна трава и Чајетина.
На нашој територији активна су три рудника, а велики број компанија планира, или већ спроводи истражне активности са циљем да отвори руднике и почне са експлоатиацијом рударског богатства. Спремни смо да сарађујемо са рударским компанијама, да им понудимо повољно и подстицајно пословно окружење, а од компанија очекујемо да, у складу са најбољом праксом у рударском сектору, воде рачуна о свим аспектима заштите животне средине. Тај модел одговорног пословања сматрамо правим партнерством и сарадњом на обострану корист“, казао је заменик председника Општине Рашка Ђорђе Гогић.
Више о пројекту на веб сајту: http://katastarrudarskogotpada.rs/
