Пројекат Развој интегрисаног система националних квалификација, за који је Европска унија донирала 1,38 милиона евра, пружа подршку Министарству просвете, науке и технолошког развоја да уреди систем квалификација, повеже квалификације са тржиштем рада и да успостави систем признавања претходног учења.

Политехничка школа у Суботици једна је од 22 средње стручне школе у којима ће овог пролећа бити пилотиран поступак признавања претходног учења. Иза помало необичне синтагме крије се могућност да се препознају, процене и признају знања и вештине стечене кроз обуке, животно и радно искуство, и да се за тако призната знања добије уверење о стеченим компетенцијама или чак сертификат којим се потврђује стечена квалификација. Другим речима, признавање претходног учења је алтернативни начин за стицање квалификације – за оно што неко већ зна, а што је научио ван формалног система образовања, ускоро ће, кроз поступак признавања претходног учења, моћи да стекне квалификацију која је једнака квалификацији стеченој кроз формално образовање и призната на тржишту рада.
Припреме за увођење поступка признавања претходног учења Министарство просвете, науке и технолошког развоја спроводи уз подршку пројекта „Развој интегрисаног система националних квалификација у Републици Србији“. Активности пројекта обухватају и подршку школама за за спровођење поступка признавања претходног учења. На обуци која је ове недеље организована у Суботици, наставници Политехничке школе су се, заједно са колегама из Техничке школе из Власотинца, припремали за пилотирање поступка признавања претходног учења – за зидаре, армираче, тесаре и руковаоце грађевинском механизацијом. Ово су само четири од девет образовних профила колико је Министарство просвете изабрало за пилотирање, а на основу анализе потреба тржишта рада и незапослених који су на евиденцији НСЗ. Обука је организована са циљем да се припреме програми обуке засновани на стандарду квалификације и прилагођени одраслим полазницима, и да се на основу исхода тих програма дефинишу начини за проверу знања.
Подршку у раду колегама из школа пружили су стручњаци пројекта и Завода за унапређивање образовања и васпитања, који ће, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја наредних месеци координирати и пратити активности у оквиру пилотирања. Након што се предложена решења, кроз пилотирање провере у пракси, поступак признавања претходног учења требало би да постане процедура кроз коју ће средње стручне школе, верификоване за поступак признавања претходног учења моћи да проверавају и потврђују знања одраслих стечена кроз обуке или радно искуство. Према Закону кроз признавање претходног учења могу се стећи квалификације на II, III и V нивоу образовања.
Увођење признавања претходног учења у образовни систем још један је део недавно успостављеног националног оквира квалификација. Уз подршку Пројекта, развија се и Регистар квалификација – електронска платформа која ће обезбедити увид у све националне квалификације које се могу стећи у Србији. Пописане, разврстане по нивоима и детаљно описане квалификације, омогућиће да свако може да одговори на питања за шта je квалификован и које послове са том квалификацијом може да ради. А затим, и да у складу са принципима целоживотног учења, потражи могуће путање и начине преласка са једне квалификације на другу (уколико неко пожели да промени занимање) или са једног нивоа квалификације на други (уколико одлучи да настави процес учења у било ком тренутку у животу).

Пројекат „Развој интегрисаног система националних квалификација у Републици Србији“ вредан 1,38 милиона евра, који финансира Европска унија, пружа подршку Министарству просвете, науке и технолошког развоја за успостављање националног оквира квалификација, што ће допринети усклађивању понуде образовања и обука са потребама тржишта рада. Пројекат је започео са реализацијом фебруара 2019. године и трајаће до фебруара 2021. године.
Пројектом управља Министарство финансија – Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније.
Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији. Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије. Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.