Започет пројекат подршке социјалном предузетништву и прекограничној сарадњи

У оквиру програма прекограничне сарадње Србије и Северне Македоније, који финансирана Европска унија кроз Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава ЕУ Министарства финансија, конференцијом у Лесковцу започет је пројекат СЕМЕ инклузије - социјална предузећа за економски развој и социјалну инклузију. Конференција је први званични догађај у оквиру овог пројекта који Траг фондација спроводи у сарадњи са удружењима АРНО из Скопља и Оптимист из Босилеграда.
Догађај је окупио представнике социјалних предузећа, локалних самоуправа и релевантних институција из обе земље, заинтересоване грађане и грађанке, као и представнике организација које спроводе пројекат.

Програм конференције отворен је уводним обраћањем Наталије Симовић, директорке програма донација Траг фондације, која је изјавила да овај догађај важан корак ка успостављању јаке прекограничне сарадње са Северном Македонијом у домену социјалног предузетништва, али и ка оснаживању солидарних предузетника на путу ка одрживости и стабилном пословању.

Консултант Милош Антић потом је представио резултате анализе Мапе екосистема социјалне економије, која представља тренутно стање солидарног предузетништва у пограничним областима - Пчињском и Јабланичком округу у Србији и Североисточном и Скопском региону у Северној Македонији.

На првој панел дискусији, усмереној ка развоју и подршци социјалном предузетништву у Србији и Северној Македонији, учесници су разменили своја искуства и запажања у вези са законским оквирима и могућностима за њихово унапређење у ове две земље. Драган Срећковић, испред Коалиције за развој социјалне економије, нагласио је да је од велике важности да се сама социјална предузећа удружују и раде на својој видљивости, али да значајну улогу у повезивању играју и пројекти као што је СЕМЕ инклузије, као и организације које пројекте спроводе.

Суоснивачица фондације Барка из Пољске и вођа тима пројекта Подршка социјалним предузећима у Скопљу Барбара Садовска истакла је да су детаљним истраживањем мапиране три области на којима је неопходно радити, како би резултати били дугорочни.

Мирољуб Николић из организације Каритас из Шапца истакао је да је сарадња између социјалних предузећа и државе тренд у расту током последњих 15 година, као и да, у контексту доношења Закона о социјалном предузетништву, посебну пажњу треба посветити промоцију закона и регистрацији ових предузећа. Николић је додао да социјална заштита представља важан елемент пословања социјалних предузећа.

Оснивачица Удружења за социјалне иновације АРНО из Скопља, Ирина Јаневска, нагласила је и важност подршке солидарним предузећима кроз куповину њихових производа - тако су промотивни материјали за конференцију биле картице са семеном које се могу засадити, продукт зеленог бизниса из Северне Македоније, као и оловке направљене од рециклираних новина које производи солидарно предузеће NewPen из Србије.

Као највећи изазов опстанка социјалних предузећа, истакнута је сарадња са јавним предузећима, као и са локалним самоуправама, али и модели финансирања које би требало прилагодити тако да буду што одрживији.

Други панел, уз модерацију Владимира Стојановића из Удружења Оптимист из Босилеграда, био је прилика да представници социјалних предузећа, у улози креатора промена, поделе своја искустава. Примером предузећа Раданска ружа, оснивач Предраг Стошић истакао је да је покретање социјалног предузећа вишеструко оснажујуће - како за осетљиве групе које кроз њих добијају прилику за економску самосталност и за заједницу у којој делују, али и оне који одлуче да таква предузећа покрену. За њега лично, вођење Раданске руже уједно представља и процес учења о томе како најбоље може да подржи жене из осетљивих група.

Гордана Родић Китановска, испред Организације за оснаживање и интеграцију у југоисточној Европи - СИЕЦ, као кључне кораке у функционисању социјалних предузећа навела је дугорочну и одрживу подршку, али и едукацију и интеграцију припадника и припадница циљних група.

Потенцијал социјалног предузетништва је посебно уочљив у пословању Balkan Express Handels gmbh, чији је оснивач Ханс-Јорг Хумер одлучио да у Аустрији понуди велики број различитих производа насталих у оквиру социјалних предузећа у Србији и Северној Македонији. У свом онлајн укључењу, Ханс се осврнуо и на стабилност ових предузећа, која је врло често велики изазов.

Дејан Стојановић из Удружења за друштвени и економски развој In Vivo из Скопља употпунио је Хумерово запажање, наводећи да удружење активно ради на развијању неколико модела социјалног предузетништва и 360 интеграцијa. Дејан се такође осврнуо на поуке које су извукли након изазова које је донела пандемија, истичући да је врло важно да и социјална предузећа имају развијену лепезу услуга и производа, како би приходе обезбеђивали из неколико извора и на тај начин били отпорнији у кризним периодима.

Пријава за учешће на Академији социјалне економије отворена је до понедељка, 10. октобра. Могу се пријавити социјална предузећа и они који то желе да постану, било да су регистровани или у процесу оснивања, а која се налазе на територији Пчињског и Јабланичког округа, као и Североисточног и Скопског региона.

Тело за уговарање овог пројекта је Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније Министарства финансија. Главне одговорности и пословне активности сектора укључују послове спровођења јавних набавки, уговарање, вршења плаћања, рачуноводства, праћења спровођења уговора и финансијског извештавања у вези са набавком услуга, робе, радова и грантова који се финансирају из претприступне помоћи ЕУ и спровођење својих обавеза у складу са принципом одговорног финансијског управљања.

Све информације о начину пријаве, као и о пројекту СЕМЕ инклузије - Социјална предузећа за економски развој и социјалну инклузију доступне су на сајту Траг фондације.

Фотограф: Предраг Здравковић